Igrački i pedagoški put

Balerina Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu postala je 1966. godine. Za pedagoga baleta specijalizovala se 1973. na Akademiji Vaganove u Sankt Peterburgu, na pedagoškom smeru u klasi Varvare Pavlovne Mej i Elene Vasiljevne Širipine; na istoj Akademiji usavršavala se i kao balerina, u klasi pedagoga Naime Valejevne Baltačejeve.

Od 1973. godine predavala je klasičan balet u Baletskoj školi u Novom Sadu. Pedagog repetitor Baleta Srpskog narodnog pozorišta zvanično je postala 1986, a šef Baleta bila je u sezonama 1988/89. i 1990/91. Od 1980. do 1990. pisala je tekstove o baletu za list „Pozorište“. Privatnu baletsku školu La Sylphide otvorila je 1991. godine. Od 1992. do 2007. predavala je scenski pokret i ples na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na muzičkom departmanu, smer solo pevanje. Na Institutu za umetničku igru u Beogradu predavala je Metodiku klasičnog baleta 2014. godine.

Uloge

Kao solistkinja Baleta SNP ostvarila je niz uloga: Verenica u baletu Noć na pruzi R. Bručija u koreografiji Borisa Tonina; Devojka u Licitarskom srcu K. Baranovića (koreografija Branko Marković); Crvenkapa u Crvenkapi T. Hartiga (Žarko Milenković); Popea u Cezaru Respigija (Laslo Pete); Svanilda u Kopeliji L. Deliba (Vlasta Dedović); Vaska u Stameni L. Perakija (Franjo Horvat); Klemensa u Rajmondi Glazunova (Žarko Milenković); Kolet u Vragolanki Herolda (Iko Otrin); Anita u Priči sa zapadne strane Bernštajna (Štefan Georgi); Anika u Pipi dugoj čarapi Cipicija (I. Otrin); Džon u Petru Panu Bjelinskog (Vera Kostić); Služavka u Ljubav za ljubav Hrenjikova (Vera Bokadoro); pas de deux u Žizeli Adama (Milica Jovanović) i u Plamenu Pariza Asafjeva (Marius Petipa); Vals op. 70 br. 1 u Silfidama Šopena; pas de deux La Sylphide u Balu kadeta J. Štrausa; Drijada i Mercedes u Don Kihotu L. Minkusa; trio u Labudovom jezeru Čajkovskog (Vera Bokadoro) i pas de trois u Labudovom jezeru (Konstantin Sergejev i Natalija Dudinska).

Igrala je i manja sola: Čaj u Krcku Oraščiću Čajkovskog, pas de trois i poljsku igru u Rajmondi, Srnu u Teuti Papandopula, Drijadu u Silviji Deliba, četiri mala labuda i solo napolitansku igru u Labudovom jezeru u obe verzije, Grčku igru u Ohridskoj legendi Hristića, Vetar u Baladi o mesecu lutalici Radića, kao i niz sola u baletskim, operskim i operetskim predstavama.

Partneri i gostovanja

U ansamblu Srpskog narodnog pozorišta najčešće je igrala sa Rastislavom Vargom, Belom Kuruncijem, Živojinom Novkovom, Vladimirom Čepskim, Zlatkom Panićem i Zoranom Radojčićem. Od gostujućih igrača partneri su joj bili Imre Doža (Mađarska), Nikolaj Kiritesku, Roman Dimitru i Berinde Viorel (Rumunija). Osamdesetih godina igrala je predstave sa najpoznatijim imenima svoga vremena: Natalijom Besmertnovom i Aleksandrom Bogatirjevim, Marinom Leonovom, Nikolajem Fjodorovim iz Moskve, Tatjanom Tajakinom i Nikolajem Kovtunom iz Kijeva, Noriko O Harom i Gertom Brantom iz Engleske.

Kao solistkinja Baleta SNP gostovala je u Rimu i Modeni, u gradovima Luksemburga, Belgije i Holandije, u Kairu, Mađarskoj, Rumuniji, Splitu, Ljubljani, Skoplju i Beogradu. Sa internacionalnom trupom Borisa Tonina imala je 1986. veliku turneju po Nemačkoj i Švajcarskoj, gde je igrala pas de deux sa Jasenom Valcanovim i prvu Vilisu u Žizeli, na istoj sceni sa Rudolfom Nurejevim i njegovim partnerkama Silvi Gilem i Elizabet Moren, tadašnjim zvezdama Pariske opere. Kao baletski pedagog gostovala je u Peruđi i Pečuju, a 2000. godine vodila je baletski seminar u Herceg Novom.

Pedagoško-repetitorski rad u SNP

Kao pedagog repetitor radila je na premijerama baleta Vragolanka, Večiti mladoženja, Pepeljuga, Orion, Kleopatra, Konjić grbonjić, U potrazi za izgubljenim vremenom, Zemlja, Veče u belom, Stvaranje sveta, Labudovo jezero, Don Kihot, Žizela, na operi Gilgameš i na Polovetskom logoru u operi Knez Igor. Za SNP je samostalno obnovila Labudovo jezero (koreografija Sergejev), Žizelu (Milica Jovanović), Večitog mladoženju (Lidija Pilipenko) i Veče u belom.

Pripremala je igrače za takmičenja: Goricu Stanković za III jugoslovensko baletsko takmičenje 1986. (srebrna medalja), Dijanu Kozarski za III i IV takmičenje (dve bronze), a Goricu Stanković i Zlatka Panića 1987. za internacionalno takmičenje u Padovi, gde su osvojili Grand Prix. Desetak puta bila je član žirija za balet na Republičkom takmičenju muzičkih i baletskih škola i na Festivalu muzičkih i baletskih škola.

Kao šef Baleta SNP u dve sezone priredila je po dve premijere i obnovila starije predstave, tako da se na repertoaru istovremeno igralo desetak baletskih naslova. Sve koreografije za svoj baletski studio radila je sama, a potpisala je i koreografije za dramske predstave Magarac i Srpska Atina (SNP), Obožavam da se udajem (Novosadsko pozorište) i nekoliko predstava Pozorišta mladih u Novom Sadu.

Pedagoški rad

Sarađivala je sa koreografima Ikom Otrinom, Brankom Markovićem, Žarkom Milenkovićem, Verom Kostić, Milicom Jovanović, Franjom Horvatom, Miljenkom Štambukom, Slavkom Pervanom i Vlastom Dedović, kao i sa stranim koreografima Borisom Toninom, Štefanom Georgijem, Laslom Peteom, Robertom Kljavinom, Valerijem Lagunovim, Konstantinom Sergejevim i Natalijom Dudinskom i Verom Bokadoro. Pedagozi sa kojima je radila bili su Rajko Pakaški, Iko Otrin, Ljiljana Mišić, Temira Pokorni, Jovanka Bjegojević, Slavko Pervan, Paraskiv Pielanu, Stela Pirogova, Valerij Lagunov, Petar Homutov i Robert Kljavin.

U njenoj klasi Baletsku školu u Novom Sadu završili su, između ostalih, Oliver Smolčić, Milica Miletić, Zdenka Milenković, Simona Novaković, Irena Mesaroš, Marijana Čurčija, Jelena Lečić, Dunja Lepuša, Sanja Pavić, Teona Zagorac, Igor Pastor i Jelena Danguzov. Na Akademiji umetnosti doprinela je razvoju solo pevača kao što su Danijela Jovanović, Tanja Obrenović, Vladimir Andrić, Sanela Čukljaš, Saša Petrović, Vasa Stajkić, Branislav Cvijić, Vesna Popović, Darija Olajoš, Željka Zdjelar i Senka Soldatović.

Od 1980. do 1990. redovno je pisala tekstove o baletu za list „Pozorište“, od kojih su mnogi objavljeni i u novosadskom „Dnevniku“: intervjui sa koreografima i gostujućim igračima, tekstovi o premijerama, novim članovima Baleta i mladim solistima, važni i kao dokument o baletskom životu u Kući. Tri decenije rada sopstvene škole sabrala je u knjizi „Sve moje vile“, čija je promocija održana u Srpskom narodnom pozorištu 25. februara 2023.

Kroz školu La Sylphide je za trideset i pet godina prošlo više od hiljadu učenika, od kojih su mnogi nastavili srednje baletsko obrazovanje, a neki postali profesionalni igrači. Sa polaznicima je priredila više od pedeset javnih nastupa, na scenama Srpskog narodnog pozorišta, Pozorišta mladih, na velikoj sceni Novosadskog pozorišta i na školskoj sceni gimnazije „Laza Kostić“. Uz to je vodila i niz humanitarnih koncerata, za Dobrotvorno društvo dečije bolnice Instituta za decu i omladinu u Novom Sadu, za decu poplavljenog Banata i za Dečije selo u Sremskoj Kamenici, a škola je više puta nastupala na Zmajevim dečjim igrama, Zlatnom zvoncu, Dečjoj nedelji, Sajmu knjiga i Danima ruske kulture, kao i po školama i obdaništima.

Sećanje

Dobrila Novkov preminula je u Novom Sadu 17. maja 2025. godine. Škola koju je osnovala nastavlja da radi po programu koji je postavila, sa generacijama đaka kojima je prenela ljubav prema baletu.